Svakoga dana posao izgubi 600 ljudi

Bez autora
Dec 24 2013

Samo u toku ove godine, više od 420.000 osoba prijavilo se na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje i pridružilo „armiji” nezaposlenih koja u ovom momentu broji 762.638 osoba. Iako u ovu cifru „ulaze” mladi koji su se nakon završetka škole ili fakulteta prijavile na biro, kao i osobe koje su brisane sa evidencije NSZ, pa se ponovo prijavile, predstavnici Unije poslodavaca Srbije i sindikata sa pravom strahuju da je oko 200.000 osoba ove godine ostalo bez posla. Podsećanja radi, samo u toku prethodne godine podeljeno je 172.442 otkaza, što znači da je svakoga dana više od 600 osoba izgubilo posao, a sa njim i mogućnost da plaćaju kiriju ili kredit za stan, školovanje za decu ili troškove lečenja nekog člana porodice.

Svakoga dana posao izgubi 600 ljudiSamo u toku ove godine, više od 420.000 osoba prijavilo se na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje i pridružilo „armiji” nezaposlenih koja u ovom momentu broji 762.638 osoba.

Iako u ovu cifru „ulaze” mladi koji su se nakon završetka škole ili fakulteta prijavile na biro, kao i osobe koje su brisane sa evidencije NSZ, pa se ponovo prijavile, predstavnici Unije poslodavaca Srbije i sindikata sa pravom strahuju da je oko 200.000 osoba ove godine ostalo bez posla.

Podsećanja radi, samo u toku prethodne godine podeljeno je 172.442 otkaza, što znači da je svakoga dana više od 600 osoba izgubilo posao, a sa njim i mogućnost da plaćaju kiriju ili kredit za stan, školovanje za decu ili troškove lečenja nekog člana porodice.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić kaže da je najveći broj otkaza podeljen u industriji – posebno građevinskoj, tekstilnoj i metalnoj, a potom u trgovini.

„Tekstilna industrija već godinama je u stanju kliničke smrti, nema više velikih gradilišta koja zapošljavaju veliki broj radnika, a zbog pada kupovne moći građana svi veliki trgovinski lanci trpe velike gubitke i prinuđeni su da otpuštaju radnike. Ove industrije gase se i zbog toga što naš obrazovni sistem ne školuje stručnjake – nemamo više livaca, keramičara, metalostrugara i metaloglodača, od kojih zavisi opstanak industrije a majstori ovih zanata odlaze u inostranstvo. Mi školujemo menadžere čije je znanje neupotrebljivo u praksi”, kaže Ranka Savić.

Naša sagovornica konstatuje da nema više sigurnih radnih mesta ni „zaštićenih” zanimanja – bez posla ostaju i vrhunski menadžeri i nekvalifikovani radnici. Ni radno mesto u velikim proizvodnim gigantima koji zapošljavaju nekoliko hiljada radnika nije garancija da će zaposleni u njima dočekati penziju, dodaje Ranka Savić. Ona, međutim, upozorava da će sledeća godina biti još teža, jer je budžetom predviđeno da 26.000 osoba ostane bez posla – pre svega radnici iz preduzeća u restruktuiranju.

I dok ekonomisti upozoravaju da svaka druga osoba u našoj zemlji nema posao i da broj nezaposlenih eksponencijalno raste, zvaničnici Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike ističu da gotovo svaka deseta osoba u našoj zemlji dobija neku vrstu socijalne pomoći i skreću pažnju na činjenicu da se broj korisnika socijalne pomoći svakog meseca povećava za 2.000 osoba.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić smatra da je više od 200.000 osoba ove godine ostalo bez posla i kaže da ne treba da nas iznenađuje činjenica da svakoga dana više od 600 osoba ostane bez radne knjižice.

„Uslovi poslovanja sve su lošiji i nepovoljniji, jer ih otežavaju novi poreski zakoni. Troškovi poslovanja firmi se povećavaju pa mnogi preduzetnici dilemu tipa – katanac na vrata firme ili otpuštanje radnika, razrešavaju deljenjem otkaza. Onim firmama koje legalno posluju, nelojalnu konkurenciju prave firme koje su otišle u sivu zonu poslovanja i nude svoje usluge po znatno nižim cenama. Preduzetncima koji rade legalno zbog toga pada promet i oni su prinuđeni da otpuštaju zaposlene”, kaže Rajić.

Naš sagovornik dodaje da su masovna otpuštanja – logična posledica teškog stanja u kome se nalazi naša privreda i ističe da je promet firmi za trećinu manji u odnosu na 2008. godinu. „Iako firme rade lošije, država povećava namete – PDV je porastao sa 18 na 20 odsto a firmarine u srednjim i velikim firmama povećane od pet do petnaest puta. Zbog svega toga, one moraju da smanje broj zaposlenih”, zaključuje predsednik Unije poslodavaca.

On ističe da je potpuno neodrživa situacija da milion zaposlenih u privredi izdržava 735.000 zaposlenih u javnom sektoru, 1.750.000 penzionera i 700.000 osoba koje primaju socijalnu pomoć.

„Grčka je u momentu bankrota države imala 24 odsto zaposlenih u državnom sektoru, a Srbija ima 42,5 odsto zaposlenih u javnom sektoru. To je neodrživa situacija”, upozorava Dragoljub Rajić.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik